| Mailing lista | English |

 





Stalna konferencija gradova i opština - savez gradova i opština Srbije

Dunav osiguranje
Grad Niš
Ninet - internet provajder
Grad Pirot
Gradska opština Medijana - Niš
Gradska opština Pantelej - Niš
Gradska opština Palilula - Niš
Gradsk opština Crveni Krst - Niš
Ministarstvo omladine i sporta
Zelena mreža Vojvodine
Francuski kulturni centar - Niš
Grad Vranje
Grad Inđija
Grad Paraćin
Gradska opština Zvezdara
Grad Sombor



Naslov > Aktivnosti > Ostale aktivnosti > Veterani u udžbenicima

03.09.2013 Centar za ljudska prava Niš i CZKD
Veterani u udžbenicima

Evropski pokret je uzeo učešće u debati “ Veterani u udžbenicima” koju je organizovao Centar za ljudska prava Niš i CZKD.

Ratovi uglavnom predstavljaju prelomne događaje kojima završava jedna i počinje neka nova epoha, u ratovima propadaju jedne i stvaraju se druge imperije, oni dovode do promene klasnih odnosa. Upravo zbog toga oni su omiljena tema istorijskih analiza i diskusija u godinama i vekovima nakon što se dogode. Uobičajeno pisanje istorije je linearno u progresu ka nekom cilju. Taj cilj je politička odluka o društvenom interesu, koji najčešće određuju oni koji imaju političku i ekonomsku moć.
 

Tako je i u slučaju Srbije i njenog odnosa prema skorašnjoj istoriji. Naravno, istoričari će zabeležiti činjenice iz ratova 1991- 1999, jer njihov posao je da ih beleže, ali detaljnije analize uzroka i posledica ovih ratova nisu postale štivo udžbenika istorije, niti će postati sve dok se ne povede diskusija oko društvenog cilja. Takvu diskusiju onemogućava politička i ekonomska vlast u Srbiji, kojoj odgovara da odnos društva prema ratu ostane nejasan, i da učesnici rata, uključujići veterane, pale borce, izbeglice, interno raseljena lica, civilna žrtve iz ovih ratova ostanu nepriznati od države koja ih je poslala u rat, neprepoznati i svojoj deci kao učesnici rata. Veterani su osuĎeni na marginu društva, kažnjeni zbog toga što su učesnici i svedoci nečega, što se „nije dogodilo“.
 

Civilne i vojne žrtve ovih ratova ostaće neprebrojane, ostavljene da žive u sećanjima samo svojih najmilijih. Društvo neće iz njih izvući pouke iako su ga upravo oni tako drastično izmenili. Nema veterana, nema žrtava pa zašto bi se o takvim ratovima i učilo u školama?

Dovoljno je da se pomenu u jednoj kraćoj lekciji, da se nauka ne ogreši prema suvim činjenicama. Potpuno suprotno načinu na koji se nekadašnja SFRJ na najrazličitije načine, a posebno kroz obrazovni sistem, bavila tematikom II svetskog rata. Svaka interesna grupa, od veterana do anti-ratnih aktivista, očekuje da država prihvati ekskluzivno njihovu interprtaciju rata i time im dodeli poziciju moći. Ali, danas istorija ne može biti istorija odozgo, već društvena istorija koja reflektuje rascep u sebi, istorija koja legitimiše više pozicija. To, naravno nije ono što postoji u Srbiji – tabu i ignorisnje, gde nisu zabeleženi ni ratovi ni istorija anti-ratnog pokreta.
 

Čega se sve plaše svi oni koji su vodili Srbiju od 90-tih pa do danas u vezi sa njenom ulogom u proteklim ratovima, i zbog čega su ti ratovi koji su stvorili ovakve društvene odnose u kojima danas živimo toliko problematični da se o njima zauzme zvaničan stav. Ukoliko istoriju pišu pobednici, ko su pobednici? Ko su pobednici rata u Srbiji? Veliki broj naših veterana još uvek gleda na „pobedu“ u smislu ostvarivanja proklamovanih ciljeva rata u kom su učestvovali – stvaranja nove nacionalno homogene države.

Ali, gledajuci situaciju u Hrvatskoj, gde veterani imaju sve moguće počasti i beneficije, i uprkos tome nisu zadovoljni, možda „pobeda“ nije tamo gde su je veterani očekivali kada su kretali u rat. Možda pitanje treba postaviti drugačije: kome odgovara da se odgovornost za rat baci na pojedince, običan narod, a ne na političare, ekonomske strukture i intelektualce koji su izazvali i direktno stvorili atmosferu za rat?
 

Da li danas možemo, pogotovo na ekonomskom nivou, da nađemo na političkoj sceni jednog političara, ili partiju koji nije vodila, profitirala, kolaborirala, ili amnestirala vođe, profitere i kolaborante u ratu i državnoj ratnoj pljački devedesetih godina i kasnije? Da li zbog toga Srbija nema pravo na veoma važan deo svoje skorašnje istorije?

U tom slučaju o tom periodu naredne generacije saznavaće iz nekih drugih izvora, ali je naivno pomisliti da će to ikoga oprati od odgovornosti.


Povezano


  

Josifa Pančića Br. 22, 18000 Niš, Srbija, Tel: +381 18 512-300, Fax: +381 18 512-301, E-mail: info@evropskipokret.org
2016 Evropski pokret