| Mailing lista | English |

 





Stalna konferencija gradova i opština - savez gradova i opština Srbije

Dunav osiguranje
Grad Niš
Ninet - internet provajder
Grad Pirot
Gradska opština Medijana - Niš
Gradska opština Pantelej - Niš
Gradska opština Palilula - Niš
Gradsk opština Crveni Krst - Niš
Ministarstvo omladine i sporta
Zelena mreža Vojvodine
Francuski kulturni centar - Niš
Grad Vranje
Grad Inđija
Grad Paraćin
Gradska opština Zvezdara
Grad Sombor



Naslov > Kolumna > Šta zna koridor 11, o mržnji spram hrastova, njemu je projektant tata

01.07.2013 Mila Vujić
Šta zna koridor 11, o mržnji spram hrastova, njemu je projektant tata

Piše: Mila Vujić

Poništena mala matura ali ova velika, srpskih eksperata istrajno odoleva. To što su oni pali na ispitu i nije bitno, samo da se ne razglasi, upravo sada, kada svoje ekspertske gubitke, treba, da preko skupštinskih klupa poniznih partijskih poslušnika, prebace na nejaka pleća građana Srbije, kao javni dug. Molim lepo, sve je to po zakonu samo da se ne talasa previse, pre dizanja dva prsta. Ovi što su direktno odgovorni, se preznojavaju od muke, da dokažu da nisu odgovorni za nastajanje teške zagonetke, kako da Srbija dobije put Beograd-Preljina, a da hrast ostane živ i zdrav. Koji hrast ? Kako koji, pa onaj što osam vekova sedi na istom mestu i niko za njega ne zna, svi oslepe kada treba da prođu kraj njega, a tek projektanti i zaštitari prirodnog i nacionalnog dobra totalno obnevide. A kako samo spoznaju kanone, koji se pevaju u crkvi za njegovo ubistvo. Ko kaže da takvi kanoni ne postoje? Postoje i te kako, kada se objave u srpskim medijima, ko te pita za bibliju, uostalom šta zna sluđeni narod šta je kanon, to su crkvena posla.

Sve bi to i prošlo da onaj baksuz iz Niša, nema tu idiotsku naviku, da novine prelistava u ponoć, izrod, umesto da ko sav normalan svet to radi u jutarnjim satima. Dohvatila se nekog bajatog članka, tig 19 juna na noć 2013, pa se isčuđava, beči i sablažnjava, i to sve u nedoba, kad sav normalan svet spava. Malo joj to beše, nego krenu da uzbunjuje sve baksuze slične sebi, eeee, a oni još luđi, sablažnjavaju se još grđe. Pomahnitaše tako oni, te noći i pade zaključak tog mahnitanja: Projektant je mrzeo hrastove !!!
Većali su oni i tu noć i sledeći dan, razglasiše svima, napraviše peticiju, odaslaše pisma i zahteve, svaki dan voze se nekim drljavim biciklima do hrasta i drsko prete da staju u odbranu tog nemog diva istorije, vekovnog starosedeoca i bića raskošne lepote u pozamašnim osamstotim godinama. Tja, ko je još video da nešto tako staro može biti lepo ? Čudna mi čuda, ludaka u ovoj državi koliko hoćeš. Ko će takvima, poverovati da je to zločin prema prirodi i istoriji ? O čemu oni pričaju ?

Samo nek oni blebeću, nego koliko beše onaj italijan nudio para za onaj mlađani hrast ? Ovaj se bar dva puta može, prodati za toliko. Kad se ova lepotica od koridora vine trasom, po sred srede kulturne, istorijske i prirodne vrednosti Srbije, svi će joj se diviti a to što prolazeći kroz sela Takovo i Savinac, preseca istorijski kompleks, gde je podignut Drugi srpski ustanak, svi će zaboraviti. A koridorče drčno, baš se nameračilo na manastir, pa na školu koja je izgrađena 1889, za malo omašilo srednjevekovno “madžarsko”groblje, al zapucalo pravo kroz hrast ! Tačno je, onako razmaženo u svojoj modernosti, moralo je da izmesti i korito reke pa i da razore onaj lokalni put, čije sređivanje platiše dobrano, samo pre tri godine. Sve je to tačno, i da su javnu raspravu zakazivali u vreme kad mu vreme nije, dok sav normalan svet radi i da je ona održana, i to je tačno, a to što ljudi nije bilo, ne sitničarite, pa šta će nam ljudi, od njih danas samo glava boli. Eh, gde su ona stara vremena, kad smo mogli, šta hoćemo i kako hoćemo. Od kako dobismo građane, ono majčino propitivanje, mu dođe ko melem na ranu.

Ubi nas šuškanje, niko više ne gleda svoja posla, te neki “Crnogorac” jedini znao trasu puta, valjda sanjao il mu nedaj Bože ovaj hrastomrzac dojavio, pa otkupljivao čovek za male pare, baš te deonice, kuda će ovaj koridor da se šepuri godinama posle. Šuška se i da je taj tunel bio, bez neke preke potrebe, kažu imalo je prostora za šepurenje i bez tunela. E sad, nemojte pitati za tu kafanu za koju je privremeno izvršena eksproprijacija, da li jeste ili nije kafana. To niko ne zna, ali sve brine onaj izvor vode.
A tek hrast !
Razume se da se projektant našao na mukama, kako ispuniti sve želje koridoru, mezimče je to. Nije, da ga s vremena na vreme, ne brine i pitanje, u šta će to mezimče od koridora da izraste, ali kako uskratiti želje mezimčetu, pa i po cenu da izraste u strašilo. Ako kojim slučajem i izraste u to strašilo, niko ga ne može prozvati zbog toga. Dobio je on uslove i upute za odgajanje, pa kada ovi što treba da znaju, ne znaju i nisu napisali, što on mora da vidi i da dopisuje. Ko je taj, ko će objasniti da se stvarnost ne može prilagođavati neznanju i nemaru. Pa to se u Srbiji dokazano primilo, može i te kako !

E sad, neprijatnosti jesu napravljene sa tim zvaničnim zahtevima, malo su kanda i pokolebali ove što ne oslepe, nego progledaju u blizini hrasta, oni biće stvarno, vide tu raskošnu lepotu diva. Samo džaba im je sve to, deonica između tunela je toliko kratka, da ne vidim kako misle da će ga spasiti, sem da ga presade a toliko valjda ludi nisu, pa ovo je Srbija a ne Australija. E kada to budu rekli narodu, ko preživi pričaće.

Ali ako kojim slučajem to i urade, samo da ga ne odnesu u portu manastira, nego da ga presade tu negde, pedesetak metara od puta pa da se osuši, onako dobrano, e onda je moj. Čudan ti je ovo narod, sad su se setili, da je tu onaj bundžija san usnio i da su ga se Turci plašili. Prisetiše se i da je bio na imanju četničkog komandanta Dragića Mrkeljića sa Savinaca, pa bi sad da litijaju oko njega. Sad im došlo da se presabiraju i spoznaju da je stariji od Amerike, sad se setili Boga… Sad, samo mom koridorčetu želju da uskrate!

Odjednom su svi progledali pa i slepci, i ovi i oni, i naši i njihovi! E neka vala al kasno im je, uludo im posao, već će mu potkresati žile, pa ko malo zakucati zastavu, pa ko malo omakne se bager ... Sve onako slučajno, pa ako im je verovati da je živo biće, kako ovi zaludni tvrde, uči i buči, kopaj i prevrći, dovedi ga do nervnog sloma, ne daj mu vodu, ne daj da predahne, izvršiće samoubistvo. A za samoubistvo hrasta, me vala ne mogu optužiti, pa sve i da im pokojna Mileva dojavi… “Kada pada najveći hrast, ječi cela šumaaaaaaaa.” Opet šapuću prokletinje, od njihova se šapata ne može živeti...

Ovaj komentar takođe su prenele novine “Takovske”


Povezano


  

Josifa Pančića Br. 22, 18000 Niš, Srbija, Tel: +381 18 512-300, Fax: +381 18 512-301, E-mail: info@evropskipokret.org
2016 Evropski pokret